|
FreeSouth
|
 |
« Reply #96 on: March 07, 2009, 02:26:57 PM » |
|
Kako je Vizantija sredila Srbe
Prema navodima mladog Ribnikara, u organizaciji života Starih Slovena nije bilo siromašnih, nasilja nad ženama. Dekadencija je nastupila sa “lažnom vizantijskom kulturom”
Početkom godine u koju smo zakoračili, “Fond Ribnikar” pri “Politikinoj” kući u saradnji sa “Narodnom knjigom” objavio je izuzetno značajno delo – “Oblici svojine u našoj istoriji srednjeg veka” čiji je autor Vladislav F. Ribnikar. Objavljivanje ovog dela dvadesetogodišnjem Vladislavu donelo je Vidovdansku nagradu koja mu je uručena 1891. godine. U to vreme Vidovdansku nagradu dodeljivala je Beogradska opština. Mladi Ribnikar bio je nagrađen i sa četiri stotine ondašnjih dinara.
Da bi dočarao kakvi su pravno-ekonomski odnosi vladali u srednjovekovnoj Srbiji, mladi Ribnikar je veoma iscrpno pisao o odnosima u zajednicama u kojima su živeli naši preci, Stari Sloveni. On navodi da su relacije među ljudima u slovenskim plemenima bile, reklo bi se, gotovo savršene. Danas izgleda neprimereno to što kod naših predaka nije postojala lična imovina, sve je bilo zajedničko. Rezultat je – nije bilo siromašnih. Kada je reč o zemlji na kojoj se živelo, između ostalog, Ribnikar piše i ovo: “Zemlja, na kojoj je živelo jedno takvo pleme, zvala se plemenština. Ta se zemlja nije mogla deliti, ona je bila opšte imanje celog plemena, koje su svi podjednako uživali. Nepokretnog ličnog imanja nije bilo. Nije, dakle, čudo što tada svojine u pravom smislu te reči nije moglo ni biti.”
Takođe, zanimljivo je istaći da su žene uživale veliku slobodu, Ribnikar piše o tome ovako: “Žena nije stajala u neograničenoj vlasti svoga muža, već je bila punopravna ličnost, koja je čak i na sudu mogla svedočiti. Ona je imala polovinu muževljevog imanja.” Ovakve odnose mladi Ribnikar smatra pohvalnim. Siromaštvo i svakojake nedaće Srbima su doneli pravno i zakonsko ugledanje na Vizantiju. Jedni su, nažalost, postajali sve siromašniji i bedniji, drugi sve bogatiji i bahatiji...Ovaj primer je lepa apologija visokoj prethrišćanskoj kulturi koju su baštinili Stari Sloveni. Nažalost, običaj je da se prethrišćanske civilizacije smatraju inferiornijim od hrišćanske. Prisetimo se samo knjige Rolanda Rajta “Oteti kontinenti” u kojoj Rajt piše o tome kako su se “civilizovano i kulturno” ponašali neki franjevci koje je predvodio zloglasni Dijego Delanda, kada su mačem hteli Majama da nametnu hrišćanstvo. Porušili su velelepne građevine, kakve je hrišćanska Evropa samo mogla da sanja. I ne samo to – svirepo su ubijali nedužne ljude... Prema Ribnikarovoj studiji – Vizantija nam je došla glave. Srbi su naučili od Vizantinaca da bogato daruju manastire. Pa umesto da manastiri ostanu ono što i treba da budu – samotišta u kojima žive podvižnici – postali su centri bogatstva i svakog drugog obilja. From bi rekao – lep primer anatomije destrukcije... Bogumili, kako piše Vladislav Ribnikar, zagovarali su stari poredak, slovenski. U kome čovek nije mogao da bude rob, kao u Vizantiji. Velika pretnja bili su bogumili, ti anarhisti duha – od kojih su drhtali lažni hrišćani. Konačno, bogumili, kao i naši preci Stari Sloveni, živeli su u društvu bez države, dakle – bili su anarhisti. Nisu li društvo bez države naučavali velikani anarhističke misli, poput Bakunjina, Kropotkina i Prudona. Da prenesemo stvar u današnje vreme. Da smo ostali da živimo po modelu “plemenštine” poslanici ne bi mogla bahato da sebi povećaju plate na gotovo sedamdeset i šest hiljada dinara, dok piloti borbenih aviona i doktori nauka zarađuju između dvadeset i tri i trideset hiljada dinara. Tako nešto nemoguće je u društvu bez parazita države. Kada je reč o nasilju nad ženama – model “plemenštine” nedostižan je uzor poštovanja žene, koju su naši preci visoko cenili, verujući da je planeta Zemlja zapravo žena. Mnogo toga da se naučiti iz studije dvadesetogodišnjeg Vladislava F. Ribnikara. Nažalost, Ribnikar piše: “Srpskom narodu nije bilo dosuđeno da se samostalno razvija i napreduje, već u njegov život prodreše mnogi strani elementi, koji iskvariše lepe i čiste srpske običaje, napojivši ga svojim štetnim duhom.” U nastavku, Ribnikar dodaje: “Nasuprot srpskom plemenskom životu, u kome se jasno i lepo ogledao kulturni duh celokupnog slovenskog plemena, stajala je vizantijska imperija sa svojom lažnom, izveštačenom kulturom. Ona je već bila moralno pala, a i materijalno stanje ne može biti gore.”
|
Ostale teme
