[Jellena]

Otkuda post i cemu on sluzi ?

Hriscanski post vodi poreklo od Gospoda Isusa Hrista. Gospod je i sam postio cetrdeset dana, pre nego a to je poceo da propoveda svoju nauku, kao a to je postio pre njega i Prorok Mojsej i drugi Proroci. Postili su i Apostoli i svi pravoslavni hriacani kroz vekove. "Post je sve Svete rukovodio u zivotu po Bogu", kaze Sv. Vasilije Veliki. Prva zapovest Bozija u Raju bila je zapovest o postu, tj.o uzdrzanju.Otuda je i prvi covekov greh bio greh protiv posta. Kao ato u grehu ucestvuje i dusa i telo, potrebno je da i u vrlini i oslobodenju od greha ucestvuju oboje. Cilj posta jeo ocsienje tela, jacanje volje, uzdizanje dusa.Posteci, hriani se secaju neprestano Hristovih stradanja za njihovo spasenje. Pravi post ima dve strane, telesnu i duhovnu. Sastoji se u uzdrzavanju od mrsne hrane i preizobilnih jela, ali prvenstveno u uzdrzavanju od rdjavih misli , zelja i dela. Post umnozava ljubav i molitvu i spremnost na vraenjesvih evandjelskih vrlina. Dusa ima dva krila kojima leti nebu: post i molitvu. On je lek za dusevne i telesne bolesti i zastita od svakog demonskog dejstva o cemu je sam Spasitelj je rekao: "Ovaj rod (tj. demoni) se izgoni samo postom i molitvom". Njime se dusa i telo pripremaju da postanu hram Duha Svetoga. Istinski duhovni zivot je nezamisliv bez posta.
Postoje visednevni postovi (Uskrsnji, Petrovski, Gospojinski - uoci Velike Gospojine i Bozicni) i jednodnevni (svake srede i petka sem razreseih sedmica, Krstovdan uoci Bogojavljenja, Usekovanje glave sv. Jovana Pretece, Vozdvizdenije Casnoga krsta 14. septembra).

PRAVILA POSTA

Crkva uci da je post vazno sredstvo za duhovni i telesni zivot i zdravlje. Telesni post ne koristi ako nije vezan sa duhovnim postom kaze sveti Jovan Zlatousti: ,,Ne govori mi: Toliko dana sam postio nisam jeo ovo ili ono, nisam pio vina, isao sam u gruboj haljini;nego kazi nam da li si od gnevnog coveka postao tih, od zestokog - blag. Ako si iznutra pun zlobe, zasto si telo mucio? Ako je u tebi zavist i ljubav prema sticanju, da li je od koristi sto si pio samo vodu? Ako je dusa, koja je gospodarica tela, zabludela, zasto kaznjavas slugu njezinog - svoje telo? Ne hvali se telesnim postom, jer on sam ne uzdize na nebo bez molitve i milostinje,,.
Na pitanje: koja je mera posta? Sv.Vasilije Veliki odgovara:,, U duhovnom postu mera je jedna i vazna za sve - potpuno udaljenje od svega sto vodi grehu. A sto se tice uzdrzavanja od hrane, tu su mera i nacin upotrebe razliciti: zavise kod svakoga od njegovog uzrasta, zanimanja i stanja tela. Zato je nemoguce podvesti pod jedno pravilo sve koji se nalaze u skoli poboznosti. No, odredivsi meru uzdrzanja za zdrave podviznike, mi prepustamo razboritosti nastojatelja da u tome vrsi pametne izmene. Hranu pak bolesniku, ili umornome od teskih radova, ili onome koji ide na tezak rad, na put ili na kakav bilo tezak posao, nastojatelji su duzni udesavati prema potrebi. Jer nije pametno, uzimajuci hranu za
odrzavanje tela i smetati mu u vrsenju zapovesti. U svakoj vrsti hrane treba pretpostavljati onu koja se lakse nabavlja, da se ne bismo, pod izgovorom posta, pastili oko spremanja omiljenih i skupih jela.

Sveta Crkva je ustanovila postove:

1) Opste postove obavezne za sve hriscane. To su: Uskrsnji post, Apostolski, Bogorodicni i Bozicni post, zatim sreda i petak preko cele godine, Vozdvizenje Casnog Krsta, Usekovanje i navecerje Bogojavljenja (Krstovdan).

2) Mesni post ustanovljen na pojedinim mestima povodom kakve nesrece, poplave,bolesti i slicno.

3) Poseban post po narocitom obicaju ili po nalogu duhovnika.

Uskrsnji post

Ovaj post se jos zove Sveta cetrdesetnica ili Casni post. Uz ovaj post Crkva vezuje i post Strasne sedmice, u spomen stradanja i smrti Gospoda naseg Isusa Hrista.
U toku ovoga posta ne jedemo meso, sir jaja, ribu ni ulje. Samo se subotom i nedeljom razresava ulje i vino. Razresenje na ulje i vino biva jos i na Obretenje glave Sv. Jovana Krstitelja i na Mladence. Ribu pak jedemo samo na Blagovesti (ukoliko ne padne u Strasnu sedmicu) i na Cveti. Ako Blagovesti padnu pre Cveti, dan pred Blagovesti razresava se na ulju i vinu ( Tipik, 32 gl ).

Prve nedelje Casnog posta u ponedeljak, utorak i sredu, do svrsetka liturgije predjeosvecenih darova, pravoslavni hriscani ne uzimaju hranu. Ko to ne moze jede hleb i tecnost (caj ili kompot) i to posle vecernje sluzbe (sve ovo po razresenju tj. blagoslovu - dozvoli duhovnika odnosno svestenika).
Veliki Cetvrtak. Jede se jedanput i to posle svrsetka Svete Liturgije koja pocinje u 14.00 casova ( Veliki tipik od Nikolajevica, gl. 16).

Veliki Petak. Ne okusa se nista (po blagoslovu razresenje na hleb i caj).

Velika Subota. Po zavrsenoj Liturgiji jede se hleb i voda (suhojedenije).

Apostolski post

Zove se jos i Petrovski post.
Tokom ovog posta u sredu i petak jedu se samo jela kuvana na vodi, bez ulja, a u ostale dane sedmice razreseno je na ulje i vino, subotom i nedeljom moze i riba.
Ako u toku ovog posta u ponedeljak, utorak i cetvrtak padne Sveti sa velikim slavoslovljem, razresava se post na ribu, a ako padne u sredu i petak razresava se samo na ulje i jedemo jedanput dnevno. Ako u sredu i petak padne praznik Svetitelja sa bdenijem ili pak Sveti ciji je hram, razreseni su ulje, vino i riba (Tipik,gl.33).

Bogorodicni post

Zove se jos i Uspenski ili Gospojinski. Po strogosti ovaj post dolazi odmah iza Uskrsnjeg. Tokom cele sedmice sprema se hrana na vodi tj. bez ulja. U subotu i nedelju hrana je sa uljem i dozvoljeno je piti vino. Razresenje na ribu u toku posta biva samo na Preobrazenje Gospodnje.

Bozicni post

Posto crkveni ustav smatra Rodjenje Hristovo kao drugu Pashu, to post pred Bozic traje takodje 40 dana.
Po strogosti ovaj post se moze uporediti s Apostolskim. U Bozicnom postu strogo se posti samo u sredu i petak. Ponedeljkom, utorkom i cetvrtkom razresava se na ulju i vinu, a subotom i nedeljom i riba. Od 20. do 24.decembra (od 2. do 6. januara po novom kalendaru) post postaje stroziji i nema razresenja na ribu.

Najstroziji post je 24.decembra (6. januara po novom kalendaru), uoci Bozica, to jest na Badnje vece (Tipik, pod 14.nov.).

Sreda i petak, preko godine, poste se bez ulja, ukoliko nije razreseno drukcije. Na praznik Usekovanja glave Sv.Jovana Krstitelja (29.avg./11.sep. po novom kalendaru), Vozdvizenija Casnog Krsta (14/27 sept. po novom kalendaru), na i na Krstovdan (5/18. jan. po novom kalendaru) najstrozi post; ko moze toga dana jede se jednom dnevno, bez ulja i razume se, bez vina. Ukoliko praznik Krstovdan padne u subotu ili nedelju post ne biva - jedemo ulje i vino (Veliki tipik, pravilo za 5.januar).

RAZRESENJE OD POSTA NA GOSPODNJE I BOGORODICINE PRAZNIKE KAD PADNU U POSTAN DAN

Blagovesti
razresava se ako padne pre Cveti: ulje, vino, riba
ako padne u toku Strasne sedmice samo ulje
ako padne na Veliki petak ulje, vino

Bogojavljenje
za monahe: sir, jaja i vino;
za mirjane: i meso makar to bili sreda i petak.

Vavedenje
Velika Gospojina
Mala Gospojina ulje, vino, riba
Preobrazenje
Sretenje

TRAPAVE SEDMICE
Post je razresen sredom i petkom :
1) Od Bozica do Krstovdana (25.dec. do 5.jan.)
za monahe: sir, jaja; za mirjane: i meso
2) Sedmica po nedelji mitara i fariseja
za monahe: sir i jaja; za mirjane : meso
3) Siropusna nedelja
za sve: samo sir i jaja
4) Svetla nedelja (prva po Uskrsu)
za monahe: sir, jaja; za mirjane: i meso

http://www.geocities.com/byzantion2001/Pravednikpravilaposta.html

[Jellena]

NAČIN POSTA

Pod postom se podrazumeva uzdržavanje od izvesne hrane, pretežno mrsne, i pića na izvesno vreme. Postoje nekoliko stepena posta:

1. kada jedan put u toku dana uzimamo hranu bez ulja i vina, i to pretežno ne kuvanu, suvu - tzv. suhojedenje,

2. kada uzimamo hranu, takođe bez ulja i vina, više puta na dan ali kuvanu u vodom - tzv. post na vodi,

3. kada uzimamo hranu koja je spremana sa uljem, više puta u toku dana. Kod ovakvog načina posta možemo koristiti vino i alkoholna pića, u određenim količinama, rakove, lignje, školjke i ostale reptilije - ovo je tzv. post na ulju i vinu, i

4. kada uzimamo hranu koja je spremana sa ribom, takođe više puta u toku dana - tzv. post na ribi;

Znači za vreme posta se uzdržavamo od upotrebe mesa i mesnih prerađevina, mleka i proizvoda od mleka i jaja, na za to određeno vreme.

U Pravoslavnoj Crkvi postoje nekoliko postova koje smo dužni svi da postimo, i to:

1. Božićni post U toku ovog posta, od 15. novembra do 17. decembra: ponedeljkom, sredom i petkom postimo na vodi, utorkom i četvrtkom na ulju, a subotom i nedeljom na ribi; a od 18. do 24. decembra: ponedeljak, sreda, petak na vodi, a utorak, četvrtak, subota i nedelja na ulju.

2. Veliki (Časni) post U toku ovog posta ponedeljkom, utorkom, sredom, četvrtkom i petkom postimo na vodi; subotom i nedeljom postimo na ulju, a na Blagovesti i na Cveti dozvoljeno je jesti ribu.

3. Petrovski post U toku ovog posta ponedeljak, sreda i petak se poste na vodi; utorak i četvrtak na ulju; a subota i nedelja na ribi.

4. Gospoinski post U toku ovog posta ponedeljkom, utorkom, sredom, četvrtkom i petkom se posti na vodi, subotom i nedeljom na ulju, a riba se koristi samo na Sveto Preobraženje Gospodnje.

5. Sreda i petak Preko cele godine ovim danima se u ishrani koristi hrana spremana na vodi.

Kako je Crkva odredila dane u koje treba da se posti, tako je isto odredila dane kada je post razrešen. I to, sredom i petkom, u sledećim slučajevima:

1. od 25. decembra do 4. januara razrešeno je na sve (jedu se: riba, sir, jaja, meso), znači ne posti se.
2. u sedmici iza nedelje mitara i fariseja takođe je razrešeno na sve.
3. u toku siropusne sedmice razrešeno je na: ribu, sir i jaja (meso u toku ove sedmice se ne jede).
4. Svetla sedmica, sedmica po Vaskrsu, takođe je razrešena na sve.
5. Duhovske sedmice, sedmica po Duhovima, takođe je razrešena na sve.
6. od Tomine nedelje do Duhova, sredom i petkom, posti se na ulju.
7. u sredu Prepolovljenja i sredu Odanija Vaskrsa dozvoljava se riba.

Napomena:
- Ako se dogodi da Božić praznujemo u sredu ili petak tada se razrešava na sve, ne posti se.
- Ako se pak dogodi da Petrovdan ili Velika Gospoina budu u sredu ili petak tada se razrešava na ribu (posti se na ribi), a u bilo koji drugi dan da se dogodi praznovanje nekog od ova dva praznika ne posti se.

izvor;Srpska pravoslavna crkva

[Jellena]

Zabrane i van hrane

Mirjana RADETIĆ,

 
VELIKIM postom od šest nedelja, koji podrazumeva uzdržavanje od masnih jela, pića, ali i zadovoljstava drugih vrsta, pravoslavni vernici počeli su pripreme za praznik Hristovog rođenja. Ovo je vreme kad čovek stavlja na probu jačinu svoje volje, odbacuje rđave misli i dela, pomaže bolesne i sirotinju.
Jer, svaki post ima svoju duhovnu i telesnu stranu, i nijedna se - uči crkva - u postu ne sme zanemariti.

Post, međutim, nije pravilo samo u pravoslavnoj crkvi - njega u većoj ili manjoj meri primenjuju i druge crkve, uz veće ili manje razlike koje nameću vera i prostor. Kako kod nas poste muslimani, a kako katolici i pravoslavci? O tome često nedovoljno znamo, čak i kad su u pitanju naše prve komšije.

ALAH NAGRAĐUJE
NAJSTROŽA pravila posta propisuje islam, koji do tančina razrađuje ko je obavezan strogo da posti, ko to i kada ne sme, i koje će verske kazne uslediti za one koji pravila prekrše. Jer, post je deo “ibadeta”, odnosno način pokoravanja Bogu, a sprovodi se tokom muslimanskog meseca ramazana kada se od zore do zalaska sunca ne jede i ne pije ništa. U to vreme ne sme ni da se polno opšti.
Vehida Hamza, profesor u beogradskoj medresi, napominje da se strogi post po pravilu odnosi na odrasle, zdrave i uračunljive osobe, kao i žene koje nisu u menstrualnom ciklusu. Po islamu je žena s menstruacijom nečista za verske obrede, isto kao i žena u postporođajnom periodu od 40 dana, dok traju krvavljenja.
- Posta su oslobođeni bolesni i putnici, s tim što su obavezni da kad ozdrave ili dođu kući, “naposte” onoliko dana koliko su u ramazanu propustili - kaže ona. - Tu obavezu nemaju ni deca, dok trudnice i dojilje mogu da poste kako žele, ali ne moraju. Vernika u islamu, naravno, niko ne proverava da li posti i ako se ponaša u četiri zida, ali musliman zna da njegovo ponašanje vidi Alah, koji će ga za revnost nagraditi ahiretskim sevapima (nagradama).
Onaj ko se u toku posta bez opravdanja omrsi jedan dan, prema rečima Vehide Hamze, mora da posti dva meseca uzastopno. Islam zabranjuje da se posti u dane oba Bajrama i u danima tešrika (drugi, treći i četvrti dan Kurban-bajrama).
- Što se tiče polnih odnosa muškarac - žena, u ono vreme kad se musliman uzdržava od jela i pića oni su takođe strogo zabranjeni, ali kad zabrana prođe, dopušteni su, naravno, sa bračnim drugom - kaže naša sagovornica. - Tokom posta, inače, dozvoljeno je kupanje i rashlađivanje vodom, upotreba kapi za oči, injekcija, infuzija, ispiranje usta i nosa, iako sa ovim poslednjim ne treba preterivati. Takođe je dozvoljen i poljubac koji kod muškarca neće izazvati strast. Za shvatanja na ovom prostoru, poljubac je mali greh jer može da probudi strast, i treba ga se kloniti isto kao zagrljaja ili dodira ruke.
U islamu, inače, postoji jedna kategorija ljudi kojima se u vreme posta pod određenim uslovima dozvoljava mrs. To su starac i starica, bolesnik za kojeg nema nade ili radnici koji rade u teškim uslovima, a drugih prihoda nemaju...


OBAVEZNOPRIČEŠĆE
DOSTA ležernije pitanju posta prilazi pravoslavna crkva, gde se mnoge stvari prepuštaju savesti samog vernika. I ovde, međutim, mogu posta da budu oslobođeni bolesni, porodilje i deca, ali se ona, kaže otac Vlada Zamahajev, starešina Hrama svetog velikomučenika Georgija u Bežaniji, odmalena, ipak, polako spremaju za post.
- Naravno da je u manastirima, za monahe, post stroži nego za “obične” vernike, kod kojih oblik posta diktira njihovo duhovno i fizičko stanje - kaže Zamahajev. - Da li će neko da posti na vodi, ili će primeniti blaži režim, stvar je njegovog zdravlja, organizacije i navike, pri čemu se ne sme zanemariti zdravstveni aspekt posta. Najbolje je oko toga konsultovati svog duhovnika. Inače, tokom posta, trebalo bi da sredom i petkom hrana bude na vodi, dok ostalih dana može ulje, a nedeljom riba. Subotom i nedeljom nikad se ne posti strogo, samo na vodi.

Najstroži post, po rečima ovog sveštenika, treba praktikovati poslednje nedelje pred pričešće. Ko posti, a ne pričesti se, to je kao da nije ni postio, jer post i jeste priprema za pričešće. U periodu posta kad se čovek uzdržava od mrsnih jela i pića, i kad se sprema za pričešće, vernik treba da se uzdržava i od bračnih odnosa. Postom se u celini jačaju volja, identitet, samokontrola.

- Sad se izmišljaju i reklamiraju za dane posta neki sirevi od soje, majonezi bez jaja i slične stvari, kako bi čovek što lakše podneo post. Suština je, međutim, baš u tome da čovek oseti glad i odricanje - kaže Zamahajev. - Nije pravi post ako čovek kaže - neću da jedem meso, ali pojede pet tanjira pasulja - akcenat je i na kvalitetu, i na kvantitetu.

Najblaži post, od tri najveće konfesije na našem prostoru, imaju katolici - obavezan je samo dva dana u godini, na početku korizme (čista sreda) i na Veliki petak. Preporuka je, doduše, da se vernici uzdrže od jake hrane i u druge petke u godini. Uzdržavanje od hrane podrazumeva jedan normalan obrok i dva manja (“nešto se založiti”), pri čemu se u dane posta ne jedu meso i mesni proizvodi, ali se jedu sir, jaja i riba.
Kako kaže sestra Ines iz Beogradske nadbiskupije, ima ljudi koji sami primenjuju stroži režim, pa uzimaju samo voće i povrće, ali to nije obavezno - suština posta kod katolika je da se ljudi podstaknu na dobra dela.
- Preporuka je da se uzdržimo, ali nije preporuka da sve te dane postimo, nego da činimo dobra dela i čitamo molitve. Kod nas su u adventu posebno posećene takozvane zornice, jutarnje mise koje počinju već u šest i na koje vernici rado dolaze, što je takođe žrtva. Naša crkva ne traži velika odricanja u hrani - tu traži minimum - ali podstiče plemenitost i milosrđe kod čoveka. Što se tiče bračnih odnosa, u crkvenom propisu o postu koji imamo u Rimokatoličkoj crkvi, to se pitanje ne spominje...

DVESTA POSNIH DANA
KADA se u Srpskoj pravoslavnoj crkvi saberu svi dani koji po propisu treba da budu posni, vernici ne bi smeli da jedu meso više od 200 dana! Jer, uz četiri velika posta (božićni, uskršnji, petrovski i gospojinski) postoje i jednodnevni postovi u godini, među kojima su i svaka sreda i petak.
Smatra se da su post, to jest, božji nalog o uzdržanju, prvi jabukom prekršili Adam i Eva, zbog čega su bili kažnjeni od Boga.

ISKUPNI POST
KOD muslimana, gde se post smatra “vernikovim štitom”, oni koji iz opravdanih razloga prekrše ovu zapovest, mogu da se opravdaju takozvanim iskupnim postom: dužni su da onoliko dana za koliko su mrsili nahrane po jednog siromaha. Takođe su dužni da toliko dana naposte. Ova se obaveza može ispuniti bilo kada tokom godine, i ne mora da bude dan za dan. Ako posti žena koja ima menstruaciju, što je strogo zabranjeno, taj post joj neće biti primljen.
Islam nalaže da se u muslimanskoj zemlji nemuslimani ne smeju terati na post.

izvorvecernje novosti

[Jellena]

Post i bolesti
ŽELUDAC NA GODIŠNJEM ODMORU

Krvni sudovi su ogledalo zdravlja, jer se na njima kao u otvorenoj knjizi čitaju i predviđ aju mnoge zdravstvene tegobe.O uticaju posta na stanje krvnih sudova, za naš časopis govori dr Milena Jauković, vaskularni hirurg u Urgentnom centru u Beogradu: - Post privremeno pročišćava krvne sudove. Kao lekar koji se bavi oboljenjima krvnih sudova koji hrane organe i tkiva, mogu da govorim o dobroj i lošoj ishrani tokom posta.

 Pravilan post znači unošenje zdrave hrane u odnosu na period pre i posle posta. Organizam ćemo obradovati sa više povrća, ribe i voća, što će se pozitivno odraziti i na izgled kože i kose. Četrdeset dana posta može dobro da deluje na organe za varenje. Unošenjem više namirnica koje sadrže celulozu, ubrzava se proces varenja i reguliše stolica. Za vreme posta jede se više nego uobičajeno pasulj, soja, sočivo, boranija, grašak... Unošenje ribe je, inače, zdravo, jer sadrži belančevine, gradivne materije i posebno je dobra za decu i stare. Sadrži i fosfor važan za moždane ćelije. Poželjno je jesti ribu najmanje dva puta nedeljno, bez obzira na doba godine i način ishrane, što je dokazano na japanskom primeru. Zbog ovakvog načina ishrane ima manje kardiovaskularnih bolesti, a smrtnost je gotovo minimalna.


- Kod nas je cela jedna generacija odrasla „na masti i hlebu“, bilo da je neko posipao debelim slojem šećera, a neko alevom paprikom. Kako je moja mama Dalmatinka, jela sam začinjeno solju, peršunom i sa malo belog luka! Hvala Bogu da smo još na nogama, pre svega zahvaljujući metabolizmu! Starenje je u suštini atero-sklerotski izmenjen krvni sud, jer oni hrane sve organe i sva tkiva. Dotok krvi je smanjen, a posledice su oboljevanje raznih organa. Ko je imao povećan holesterol i trigliceride (u narodu se kaže “mast u krvi”), posle posta imaće sigurno niže v r e d n o s t i . Isto je i kada je reč o v i s o k o m pritisku, jer posna hrana prija ovoj vrsti bolesti zbog izostavljanja masnoć a i manje količine soli.


 - I sa šećerom treba biti oprezan! Sigurno ste čuli da je nekome bilo muka kada se u toku dana prejeo slatkišima. To je atak na organe za varenje. Neko jede ne razmiš ljajući koliko može da naudi sebi takvim postupkom. Varenjem teške hrane opterećuje se jetra, pankreas, želudac. U vreme posta ovi organi se odmaraju! U postu se često jede puno šećera, što remeti varenje. Sličan problem imaju Arapi, koji ne jedu svinjetinu i ne unose masti, ali obožavaju šećer i slatkiše, pa su često ekstremno debeli, boluju od dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti.

- Post koristi kardivaskularnim bolestima, dijabetičarima, pacijentima sa povišenim krvnim pritiskom, ali moj savet je da posle posta treba nastaviti sa kombinovanom ishranom. Ne treba se izgladnjavati, niti prejedati testima. Važna je umerenost. Posledice prejedanja su nadutost, pojačani gasovi, podrigivanje, prepun želudac koji podiže dijafragmu i izaziva nepravilno, ili pojačano lupanje srca, kao i povišen pritisak.

Idealan recept

Posna hrana je raznovrsna i zbog toga je odlična. Bareno i grilovano meso i povrće, sa puno zelene salate, turšije, voća, oraha, badema, lešnika, suvih šljiva... Najbolji recept je tanjir pun povrća, a u krajičku, malo mesa prelivenog maslinovim uljem. I samo jedan tanjir!

izvor:bilje i zdravlje

[Jellena]

Хришћански пост - његова потреба и смисао




Пост као привремено или трајно одрицање од неких јела и уздржавање од извесних навика присутан је, у разним облицима, у свим религијама и кроз целу историју човечанства од праисторије до данас. Најчешће је то био израз кајања и туге, или покушај прочишћења и постизања вишег духовног ниовоа ради умилостивљења Творца, а не ретко је пост био саставни део припреме за неке религиозне обреде и ритуале. Но нас овде, пре свега, занима хришћански пост и његова примена, потреба и смисао.

Прва заповест у Рају била је Божји позив прародитељима на пост и уздржање: „Од дрвета познања добра и зла не једи" (1Мојс. 2, 17) . Био је то позив Божји човеку да буде у заједници са својим Творцем и Оцем и да се, кроз ту заједницу са Богом, храни Речју Божјом као Дрветом и Хлебом Живота. Господ Исус Христос је постио четрдесет дана и ноћи (види Мт. 4, 2) и дао својим ученицима упутства како да посте (види Мт. 6, 16 - 18) Свети Јован Претеча и његови ученици су постили (види Мт. 9, 14; Мк. 2, 18; Лк. 5, 33) Свети Апостоли (види Дап. 14, 23; 2Кор. 6,5) а тако и њихови свети ученици и наследници свети Оци и учитељи Цркве.

Правила и праксу поста сусрећемо, дакле, већ на самом почетку библијског Отктивења, али и у древноисточним религијским системима, у Исламу који пост и преузима из јудеохришћанске традиције. Пост увек има религиозни корен, чак и онда када се, на први поглед, јавља у посветовњаченој форми, као вегетаријанство или уздржавање од неке хране због дијете.

У Цркви се пост и покајање просто подразумевају као начин постојања и делања и као начин човековог односа према Богу, према светињи живота и према самој храни. Зато црквени пост, за разлику рецимо од дијете, има за циљ одржање и унапређење не само телесног здравља него изграђивање и препорађање целине људског бића. Не своди се само на питање дневног menu-a него представља целу лепезу практичне примене подвига и напора уздржања, жртве и молитве, као израза и метода сведочења љубави и праштања, у циљу успостављања равнотеже између тела и духа, уздржавања од зла и греха и васпостављања правилног односа према природи и Богу. Можемо рећи да је пост једно драгоцено и благословено средство које људима помаже да се очисте од греха и грешних склоности и да открију и остварују истински смисао свога постојања.

Интересантно је, свакако, да је првобитна исхрана коју су људи користили била биљног порекла и тек касније су почели да убијају животиње ради исхране. Хришћани данас једу месо у дане када је то прописано; монаси, међутим, као један остатак те праксе и благослова раног периода, и дан данас, не једу месо него за јело најчешће користе само биљну храну, млеко, јаја и рибу.

Свети Василије Велики каже: „Пост је многоцени дар Божји. Установа прастара, која се очувала као отачко наслеђе и стигла до наших дана... Пост појачава молитву. Постаје њено крило на путу ка небу. Пост је мајка здравља, васпитач омладине, украс стараца... Примите га (пост) дакле са радошћу".

На основу дубоког духовног опита и искуства неопходне потребе сваког човека да се телесно и душевно обнавља и препорађа, да челичи своју вољу, вежба се у уздржљивости и чува своју душу од везаности за пролазне вредности овога света, Црква је одредила наколико постова. То су, најпре, једнодневни постови средом и петком који имају за циљ да вернике подсете на догађај када је Господ Христос ухваћен и предан на страдање и крсну смрт.

Затим пост на празник Воздвижења Часнога Крста када се и поклањамо Крсту Господњем на коме је распет Син Божји и којим је победио смрт и грех и ђавола.

На празник усековања главе светог Јована Крститеља постимо због смрти праведника и подсећамо се подвижничког живота светог Јована Претече у пустињи као и опасне и душегубне разузданости Пророкових убица.

Од вишедневних постова најстарији је, најдужи и најстрожији Часни пост. Назива се још и Велики или Васкрсни пост јер као молитвена припрема претходи празнику Васкрсења Господњег. Установљен је још од светих Апостола. Овај пост траје од понедељка после сиропусне недеље до петка шесте седмице Великог поста и назива се још и Света Четрдесетниица јер обухвата период од четрдесет дана. Одмах по празнику Цвети или Свечаном уласку Господа Исуса Христа у Јерусалим на овај пост се наставља Страсна седмица када непосредно пратимо Господа на Његовом путу страдања и крсне смрти за живот и спасење света. Строгим постом и уздржањем, као неодвојивим саставним делом укупног богослужбеног литургијског ритма, и ми се клањамо Његовом страдању молећи да будемо удостојени и радости васкрсења.

Апостолски пост пред празник светих Апостола Петра и Павла и Сабор свих светих апостола установљен у част светих Апостола и као подражавање њиховог живота у одрицању, молитви и посту. Овај пост почиње у понедељак после недеље Свих Светих и траје до 29. јуна. Како је недеља Свих светих покретни празник и везије се за празник Васкрсења то овај пост може да траје дуже и краће, од осам дана до шест седмица, у зависности када пада празник Васкрсења.

Богородичин или Успенски пост траје две седмице и установљен је у част Пресвете Мајке Божје, а као молитвена припрема за празнике Преображења Господњег и Успења Пресвете Богородице.

Божићни пост је установљен као четрдесетодневна молитвена припрема пред празник Рођења Господа и Спаса нашега Исуса Христа да бисмо ишчекујући долазак Господа у телу кроз пост и појачану молитву припремили своје душе и своје домове да се у њима роди и настани Богомладенац.

Чињеница да се у оним срединама где је, у мањој или већој мери, занемарена и напуштена дисциплина поста много више негује и упражњава дијета ради неговања тела говори колико је пост и умереност у јелу и пићу важно за одржавање телесног здравља и не само телесног него здравља целине људског бића и његовог понашања. Постоји једно дубинско јединство, узајамност и међусобна зависност душевног и телесног у човеку, то медицинске науке које се тиме баве данас и експериментом доказују. Многе болести и душевне и телесне настају управо као последица неуравнотежености и неусклађености душевног и телесног у човеку. Хришћански пост је управо благословено и моћно средство за постизање унутрашње равнотеже, и метод очишћења и припреме самога себе за сусрет са Богом, са братом, са ближњим. Зато се црквени пост не своди само на телесно уздржавање од неке хране него је он увек и духован и телесан какав је и сам човек са свим својим духовним и телесним захтевима и потребама. „Не ограничавај врлину поста само на исхрану. Истински пост није само одрицање од различите хране, него одрицање од страсти и грехова: Да никоме не учиниш неправду. Да опростиш ближњему своме за увреду коју ти је нанео, за зло што ти је учинио, за дуг што ти је дужан. Иначе, не једеш месо, али једеш самога брата свога. Не пијеш пиће, али унижаваш другога човека", каже Свети Василије Велики.

Подвиг поста, одрицања и покајања представља исконско искуство Цркве као природни део крстоваскрсног живота Цркве, и позив да сви сав живот свој, према моћи нашој и по дару љубави, саобразимо том подвижничком и благодатно-литургијском начину живота и постојања заједнице Народа Божјег.

Да завршим речима светог Григорија Синаита: „Све дотле док човек не сазна каквим га је Бог створио не може схватити колико га је грех унизио и у шта га је претворио". Вера у љубав и милост Божју и неговање љубави према Њему кроз покајање и вршење добродетељи, поста и молитве управо су благодатни медикаменти који препорађају и освећују свакога човека. Зато: „Свака душа која је изгубила мир треба да се покаје и Господ ће јој опростити грехе и у њој ће опет завладати радост и спокојство", каже Стaрац Силуан Атонски.

Протојереј Милован Миодраговић

http://www.spc.rs

[Jellena]

Petrovski post

 Petrovski post koji traje do praznika dvojice „prvovrhovnih“ apostola, Petra i Pavla, 12. jula.. Za pravoslavne koji se drže novog kalendara ovaj post traje do 29. juna., kada je za njih Petrovdan.


Početak ovog posta zavisi od datuma Uskrsa i Duhova. Vaseljenski sabor je odredio, da on počinje nedelju dana posle Duhova. Ako koje godine Uskrs biva između 5. i 8. maja, onda Petrovskog posta kod novokalendarskih pravoslavaca uopšte nema. Kod starokalendaraca može da traje najmanje nedelju dana, a najviše šest sedmica.


Ovaj post se smatra „blažim“, kao i Božićni. Dopušteno je za hranu uzimati ribu, sem srede i petka. Riba se jede i na Ivandan koji je tokom ovog posta, 7. jula, ma u koji dan nedelje padao. Kod pravoslavnih naroda, koji žive na jugu, u vreme ovog posta ima već raznog povrća, a i voća, dok toga kod Rusa, Poljaka, Finaca još nema. Rusi rado jedu ribu, kada je to dopušteno, kažu da je to i zbog toga, pošto se apostol Petar (ne i Pavle), kao i većina drugih apostola, bavio ribolovom.


Petrovski post uveden je još u prvim vremenima hrišćanstva,u vreme cara Konstantina Velikog (+337), prvo u Rimu, kada je tamo podignuta bazilika posvećena apostolskim prvacima, a potom i u Carigradu, istim povodom. Na Istoku je od tada uobičajeno da se pre njega posti, dok na Zapadu ta praksa nije uvedena. O ovom postu od četvrtog veka govore svetitelji: Atanasije Veliki, Amvrosije Mediolanski, kasnije i Lav Veliki i Teodorit Tirski

http://dijaspora.wordpress.com/2008/06/23/petrovski-post/