[Sektor2]

Mnogo lepa pesme koje rado slusam veoma cesto.

[FreeSouth]

www.borbazaveru.com

Православни анти-екуменистички и анти-унијатски портал.
Вриједи га прегледати...

[Jellena]

Грегоријански календар и СПЦ

Јулијански није православни, већ римски календар.

 - Страх од нових раскола је оправдан


Уочи Божића и на преласку старе у нову годину увек се актуелизује „календарско питање” и недоумице да ли би Српска православна црква требало да прихвати прослављање Рођења Христовог по грегоријанском календару и придружи се православним помесним црквама које га већ славе истог дана када и највећи део хришћанског света. Противници напуштања јулијанског календара истичу да би прелазак СПЦ на грегоријански календар међу верницима био протумачен као попуштање према римокатолицима и унијаћење, што би довело до нових подела међу верницима и можда раскола.

opsirnije

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Srbija-razgovara-Gregorijanski-kalendar-i-SPC.sr.html

[Jellena]

Sveti Jovan Krstitelj


se u hrišćanstvu smatra poslednjim od proroka koji su najavljivali dolazak spasitelja, a i jedini koji ga je video.

Rođen je pola godine pre Isusa Hrista (24. jun/ 7. jul, Ivandan). Svoje detinstvo i ranu mladost Sv. Jovan je proveo u pobožnom domu svojih starih roditelja - Zaharije i Jelisavete. Budući svesni velikog zadatka koji je pretstojao njihovom detetu, da bude preteča Mesijin, oni su dali zavjet Bogu: da će im sin celog života biti nazorej (da će živeti asketskim životom). Nazoreji su se obično povlačili u pustinju. Tako je i Sv. Jovan živeo u judejskoj pustinji, gde je postio (hranio se isključivo medom od divljih pčela i biljkama) a uz sve to, Sv. Jovan je bio u danonođnom molitvenom dodiru s Bogom i vršio je svoje duhovno pripremanje эa veliki эadatak Preteče Mesijinog.


 Pozivao je ljude da se pokaju, jer se približilo carstvo nebesko. Mnogo naroda je dolazilo da ga sluša, i kada bi čuli šta on govori bilo bi im žao što su Boga vređali i kajali su se. Pokajnike bi sveti Jovan krstio u reci Jordan. Videvši Isusa, Jovan reče: “ti treba mene da krstiš, a ti dolaziš meni?” (Matej 3;14), tada mu Isus odgovori: “pusti sada, jer tako treba da ispunimo svu pravednost” (Matej 3;15). Posle ovoga Jovan pristade da krsti Isusa. On potopi Isusa u reku i krsti. A u trenutku, u kome je Isus po iэvršenom krštenju izlazio iz vode, nebo se otvorilo i Duh Sveti u obliku goluba-simbola čistote, bezezlenosti i svetosti- lebdeo je nad Njim, i čula se gromoglasna reč Vožija:"Ovo je sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji" (Mt.3, 16-17). Kroz taj čin se pokaza i misija Hristova u svetu i put našega spasenja, jer Gospod uze grehe čitavog čovečanstva i pod njima umre (potapanje) i ožive (izlazak iz vode).

Sveti Jovan Preteča završio je svoj ovozemaljski život tako što mu je, na zahtev zle carice Irodijade, odsečena glava. Irodijada je bila majka lepe plesačice Salome, koja je svojim plesom začarala Iroda a ovaj je za uzvrat morao da joj ispuni svaku želju (jer su se tako dogovorili), pod majčinim uticajem zatražila je Salome glavu Jovanovu, zbog prekora koji je on upućivao njenoj majci, jer se udala za cara Iroda, inače brata njenog muža Filipa, koji još beše živ. Dan smrti Svetog Jovana obeležava se praznikom Usekovanje (29. avgust/ 11. septembar). Na taj praznik hrišćani poste bez obzira u koji dan pada.

Zbog toga što je Jovanova glavna uloga u životu odigrana na dan Bojogavljenja, Crkva je od starine posvetila dan po Bogojavljenju spomenu njegovom. Za ovaj dan vezuje je još i događaj sa rukom Pretečinom. Jevanđelist Luka poželeo je da prenese telo Jovanovo iz Sevastije, gde je veliki prorok i posečen bio od Iroda, u Antiohiju, svoje rodno mesto. No uspeo je samo da dobije i prenese jednu ruku koja se u Antiohiji čuvala do desetog veka, pa je posle preneta u Carigrad, odakle je i nestala u vreme Turaka. Sveti Jovan proslavlja se nekoliko puta u godini, no najviše svečara ima 20. januara.

 Među ličnostima jevanđelskim, koje okružavaju Spasitelja, ličnost Jovana Krstitelja zauzima sasvim zasebno mesto, kako po načinu svoga dolaska u svet, tako i po načinu života u svetu, i po ulozi krštavanja ljudi za pokajanje i krštenja Mesije, i tako najzad po svome tragičnom izlasku iz ovog života. On je bio takve moralne čistote da se, vaistinu, pre mogao nazvati angelom, kako ga Sveto pismo i naziva, nego li smrtnim čovekom. Od svih ostalih proroka sveti Jovan se razlikuje naročito time što je on imao tu sreću da je mogao i rukom pokazati svetu Onoga koga je prorokovao. Za ruku svetog Jovana priča se da ju je svake godine na dan svetiteljev arhijerej iznosio pred narod. Ponekad se ta ruka javljala raširena, a ponekad i zgrčena. U prvom slučaju označavala je rodnu i obilnu godinu, a u drugom nerodnu i gladnu.

Srpska pravoslavna crkva slavi ga 7. januara po crkvenom, a 20. januara po gregorijanskom kalendaru. Crkva takođe slavi i obretenje glave svetog Jovana Krstitelja.

Ovaj tekst ili jedan njegov deo je preuzet iz ohridskog prologa Nikolaja Velimirovića.

[Jellena]

Прича о градитељу цркава

Мајстор за храмове, поткровља и пливање

Пеђа Ристић је по мајчиној линији трећа генерација архитеката, пројектовао је око 90 сакралних објеката, а последњих година син Сава га наслеђује и превазилази

Цркве Пеђе Ристића налазе се скоро свуда где и Срби, од Аустралије до Канаде. Доајен међу београдским архитектама реконструисао је или осмислио око 90 сакралних објеката, толико да их је на једном месту тешко и побројати. Наравно, највише их је у Србији и на просторима бивше Југославије, али је у рату почетком деведесетих уништено 14 његових цркава.

 opsirnije
http://www.politika.rs/rubrike/Magazin/Majstor-za-hramove-potkrovlja-i-plivanje.sr.html

[Jellena]

Sv. Sava školska slava

Sveti Sava je ustanovljen kao školska slava na predlog Atanasija Nikolića, rektora Liceja u Kragujevcu 2. januara 1840. godine, odlukom Sovjeta Knjaževstva Srbskog i te godine proslavljan u Kragujevcu i Beogradu.

Bio je najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje, kršten kao Rastko, a kada se zamonašio uzeo je ime Sava. Njegovim ustoličenjem za arhiepiskopa 1219. godine utemeljena je i samostalna (autokefalna) srpska pravoslavna crkva.

[Jellena]

Zadušnice

Najvažniji pomen za preminule je Proskomidija koja se služi na svakoj Svetoj Liturgiji. Pored ovih pominjanja i molitava za preminule, Crkva je ustanovila posebne dane kad se sećamo naših dragih pokojnika i obilazimo njihove grobove.


Zadušnice su obeležavanja dana odvajanja duše od tela, člana Crkve. Uvek padaju u subotu, jer je to i inače, u toku čitave godine, dan kad se sećamo preminulih. Koljivo ili kuvano žito se nosi u parohijski ili manastirski hram, kao i na groblje. Na dan zadušnica se služi Sveta Liturgija, i tada sveštenik vinom preliva žito, a posle službe se ide do grobova pokojnika. Pored grobova se pale sveće, a sveštenik obavi obred i okadi grobove. Ako su naši pokojnici sahranjeni daleko i nije moguće otići nanjihove grobove, uvek može da se ode u crkvu, gde se odsluži pomen, a Gospod vidi i zna.

    * Žito nas simvolično podseća na Hristove reči da zrno tek kad umre rod donosi, i to ne u zemnom mraku, nego u svetlosti sunca. Žito je simvol smrtnog tela i besmrtne duše u svetlosti Carstva nebeskog.

    * Crno vino, kojim sveštenik preliva žito, označava Božje milosrđe kojim se zalečuju rane greha.

    * Sveća je simvol svetlosti Hristove. On je rekao: Ja sam svetlost svetu. Ta svetlost treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih. Sveća je malena žrtva Bogu, koji se za nas žrtvovao.

    * Daće i podušja se ne daju da se "nahrani" pokojnik, odnosno, da duša njegova "jede", nego da se sirotinja nahrani i u molitvama pomene pokojnika.

    * Na zadušnice se deli milostinja. Postoji još jedan vid milostinje koji je kod nas zaboravljen: duhovna milostinja. Duhovna milostinja je poklanjanje duhovnih knjiga.



Zadušnice mogu biti:

    * uskršnje,
    * petrovske,
    * velikogospojinske,
    * božićne,
    * a negde i jesenje – mitrovske ili “velike” zadušnice.

Ovom treba dodati i ustanovu zadužbina ili raznih dobročinstava koja se čine za pokoj duša, odnosno da bi se očuvala uspomena na umrle.

[Jellena]

Православни Холивуд

Том Хенкс, Џенифер Анистон су само неки од светски познатих глумаца који су чланови православне цркве као што су то били и Натали Вуд и Јул Бринер

Протојереј Александар Лебедев, старешина руске цркве Преображења у Лос Анђелесу, већ 30 година брине о душама филмских уметника који су ангажовани у холивудској „фабрици снова“.

„Многи од мојих парохијана раде у филмским студијима као режисери или глумци, а неки од њих су активни у црквеном животу. Звезде као што су Натали Вуд и Сандра Ди такође су били моји парохијани. Близак сам био и са Јулом Бринером, који је био члан православне цркве у Њујорку“, прича отац Александар за руску агенцију Интерфакс.

Отац Александар ипак каже да су међу данашњим холивудским звездама најпознатији православци Том Хенкс и Џенифер Анистон. Анистонова је одрасла у православном окружењу, јер је њен отац Јанис Анасакис, Грк рођен на Криту. Том Хенкс, који се активно брине о цркви Свете Софије која припада Цариградској патријаршији, прешао је у православље пошто се оженио Ритом Вилсон.

Хенкс је својевремено за магазин „Џорџ“ о свом религијском животу рекао: „До 10. године био сам под утицајем католицизма. Моја маћеха је постала мормон. Тетка с којом сам дуго живео припадала је назаренима, а у средњој школи сви моји добри пријатељи су били Јевреји“.

Откако је постао православни хришћанин, главни протагониста у филмовима „Форест Гамп“ и „Спасавање редова Рајана“ каже да грчко православље сматра својим духовним наслеђем. „Венчао сам се у истој цркви у којој је моја супруга крштена, а моја деца су крштена у истој крстионици у којој и моја супруга. Ипак, на црквена богослужења не идемо баш често“, прича Хенкс за Интерфакс.

Свештеник Александар Лебедев каже да су многи познати Американци упознали православље тек после брака са супругама које су родом из Грчке или Русије. Као најбољи пример наводи случај америчке бејзбол звезде Алекса Родригеза који је прешао у православље тек пошто се оженио Гркињом Синтијом.

У Холивуду има и руских глумаца. Лебедев као једног од најактивнијег парохијана наводи Павела Личникова који га је недавно позвао да освешта студио пре снимања новог филма у којем глуми.

Старешина ове православне цркве у Лос Анђелесу истиче да православна духовност подстиче холивудске глумце да воде мање распустан живот.  „Помажем им духовним саветима да пронађу равнотежу у животу. Понекад ме и послушају приликом избора сценарија за филм како би одабрали улогу чији карактер промовише хришћанске моралне вредности“, каже протојереј Александар Лебедев.

М. Пешић
http://www.politika.rs/rubrike/spektar/zivot-i-stil/Pravoslavni-Holivud.sr.html

[Jellena]

Младенци



Младенци се празнују 22. марта а посвећени су успомени на страдање светих четрдесет Мученика Севастијских, који су за Христову веру пострадали 320. године.

 Сви ови мученици беху младићи, па је наш народ тај дан узео као празник на који млади супружници (младенци) у своме дому примају госте, а ови им доносе поклоне и на тај начин им помажу на започетку њиховог брака и живота у брачној заједници. Младе домаћице тога дана дочекују госте у својој кући и показују своје умеће и спретност домаћице.

Овде ваља напоменути да Младенци увек падају уз пост, јер Часни пост почиње обично почетком или средином марта, и зато свака гозба која се спрема овог дана, мора бити посна, ради здравља и напретка деце младих супружника.

[FreeSouth]

Младенци иначе вуку коријен из старословенске религије ("паганизма") и у Русији се празник зове Масленица. То је прослава у част прољећа, богиње Весне и у суштини, слави се пролећна равнодневница.

[Jellena]

sto je mnogo ljepse zvuci

[Jellena]

Врбица (празник)


Лазарева субота или Врбица се слави на суботу уочи празника Цвети (који увек падају у шесту недељу Часног поста) посвећена је успомени на васкрсење четвородневног Лазара, и на улазак Христов у Јерусалим, где су га деца свечано дочекала и поздравила. Тада се у нашим храмовима у поподневним часовима служи вечерње богослужење, и у цркву се уносе млади врбови ластари, тек улистали.

Пошто се врба освети, свештеник народу дели гранчице, и затим се врши трократни опход око храма са црквеним барјацима, рипидама и чирацима. Народ обилази око храма уз певање тропара Лазареве суботе.

Овај празник је искључиво празник деце. За тај дан мајке свечано обуку своју децу, па чак и ону најмању, од неколико месеци, доносе, свечано обучену, цркви, купују им звончиће везане на тробојку и стављају око врата. Деца се радују, трче по порти и учествују у опходу око цркве. Младе врбове гранчице се односе кућама и стављају поред иконе и кандила. Са овим даном плочињу велики Васкршњи празници.

[kenny revived]

Išla sam danas do Saborne crkve... Da vidite kako su dotjerali roditelji klince, mnooogooo su slatki bili. 

[Jellena]

Danas su Cveti

Srpska pravoslavna crkva i vernici slave danas praznik Cveti, uspomenu na svečcani ulazak Isusa Hrista u Jerusalim, poslednju nedelju pred početak njegovih stradanja, smrt i Vaskrsenje.

Praznične liturgije služe se u slavu Spasitelja, koji je svesno išao u susret stradanjima, pa se naredna sedmica, koja prethodi prazniku Vaskresnja, naziva Strasna ili Stradalna nedelja.


Ovi dani Stradanja Hristovog su i poslednji dani višenedeljnog Velikog ili Časnog posta, za sve pravoslavne vernike koji su se odlučcili na ovaj podvig.
Prema hrišćanskom predanju, Hristos je, praćen svojim učenicima, krenuo iz Vitanije u Jerusalim. Glas o dolasku Spasitelja i vaskrsenju Lazara Četvorodnevnog brzo se širio, pa su mu se na putu mnogi pridružili.

Na ulazu u Svetu zemlju narod ga je dočekao prostirući haljine na put kojim će proći. Mašući granama palme u znak dobrodošlice Spasitelju koji ide u susret voljnim stradanjima, narod je uzvikivao "Osana (slava) sinu Davidovu".

Praznik Cveti ustanovljen je još od prvih hrišćanskih vremena, a svečano se proslavlja od trećeg veka nove ere.
U Srbiji su Cveti i narodni praznik. Na Cvetnu nedelju 1815. vojvoda Miloš Obrenović, vođa Drugog srpskog ustanka, digao je narod u borbu protiv turske vlasti.

[Jellena]

Hilandar među Amerikancima
Marko Lopušina

 KADA američki studenti odluče da magistriraju ili doktoriraju na temama iz pravoslavlja ili slavistike, obavezno dolaze na Državni univerzitet Ohajo u Kolumbusu da bi posetili popularnu Hilandarsku sobu. To su, zapravo, tri prostorije, muzej, biblioteka i čitaonica, koje se nalaze na Fakultetu slavistike. U Hilandarskoj sobi, kao jedinom srpskom muzeju u SAD, čuvaju se rukopisi srpskih svetaca, patrijarha i monaha, ali i ikone i freske, slike i statue srpskih velikana.


- Sobu čine Hilandarski naučni projekat i Hilandarska biblioteka sa izložbenom postavkom srpskih manastira i crkava na Svetoj gori, ali i 1.200 mikrofilmovanih ćiriličkih rukopisa iz Hilandara, kao i više od stotinu fresaka, ikona, slika i statua. U sobi se nalaze i kopija Miroslavljevog jevanđelja, pravoslavne knjige i druga arhivska građa koju koriste američki studenti i naučnici, ali koje razgledaju i turisti - rekao nam je dr Predrag Matejić, profesor slavistike, koji je Hilandarsku sobu nasledio od svog oca prote Mateje Matejića.


Protojereja-stavrofora Mateju Matejića mnogi Srbi u Americi znaju kao paroha
SPC u Kolumbusu, prestonici države Ohajo, kao univerzitetskog profesora, pesnika, pripovedača, esejistu i prevodioca. U Ameriku je došao 1956. godine i ubrzo sa vernicima podigao crkvu posvećenu svetom Đorđu, u mestu Monro, u Mičigenu. Drugu crkvu, posvećenu svetom Stefanu Dečanskom, prota Mateja podigao je zajedno sa vernicima u Kolumbusu, gde i danas obavlja svoje svešteničke i naučne poslove.

Upitan kako je još davne 1969. godine došao na ideju da usred Amerike formira Hilandarsku sobu, prota Mateja Matejić kaže:

- Upravnici manastira Hilandara bili su još pre četiri decenije ozbiljno zabrinuti za pravoslavno blago koje čuvaju. Naime, na Svetoj gori su bili česti požari i zemljotresi, a i politička situacija bila je zabrinjavajuća - kaže prota Mateja.

Otac Mateja i sin Predrag, obojica profesori slavistike u SAD, snimili su ne samo sve rukopise u Hilandaru, već i arhivu još tri svetogorska manastira i 80 biblioteka u 91 državi sveta.

- Dugo godina je Hilandarska soba bila samo mali muzej Srpske pravoslavne crkve i naše parohije u Kolumbusu. Aktivno je počela da radi 1984. godine, kada je otvorena za javnost. Međutim, kada su Amerikanci uvideli značaj ovog svojevrsnog muzeja, odlučili su da Hilandarska soba postane deo naučnog fonda Državnog univerziteta Ohajo. Tako je na tom univerzitetu 2000. osnovan Hilandarski naučni projekat, koji se danas zove Arhivski centar za proučavanje slovenskog srednjovekovlja i Hilandarska naučna biblioteka. Srpski narod, ali i američki intelektualci, međutim, i danas ovu ustanovu jednostavno zovu Hilandarska soba - pripoveda prota Mateja Matejić, koji je mesto direktora prepustio svom sinu.

RUKOPISI I IZ RUSIJE
DOKTOR slavistike Predrag Matejić uspeo je da proširi pravoslavni fond Hilandarske sobe, jer je iz Rusije dobio mikrofilmove više stotina svetih rukopisa, kao i freske i ikone ruskih majstora. Hilandarska soba danas čuva i dokumenta grčke crkve, kao i drugih pravoslavnih naroda, koji su, zajedno sa srpskom arhivom, dostupni naučnicima širom planete.

Vecernje Novosti