[Hmm]

Energetski napitak "Red bul" opasan po život?

Samo jedna konzerva popularnog energetskog napitka "Red bul" može da poveća rizik od srčanog napada ili šloga, čak i kod mladih ljudi, upozorili su danas autralijski naučnici... http://www.blic.co.yu/slobodnovreme.php?id=53155



Napitak krcat kofeinom, popularan kod studenata u vreme ispita i "ljubitelja adrenalina" kojima "daje krila", zgušnjava krv, što je uslov za kardiovaskularne probleme. Sat pošto popiju "Red bul", krv konzumenata nije više normalna, navodi Rojters.

"Nenormalna je onako kako bismo očekivali kod pacijenata sa kardiovaskularnom bolešću", ukazuje vođa istraživanja Skot Viloubi iz Centra za kardiovaskularna istraživanja pri Kraljevskoj bolnici u Adeleidi.
Portparol "Red bula" za Australiju Linda Rihter je izjavila da će izveštaj biti "ozbiljno proučen" u kompanijinom sedištu u Austriji, ali i naglasila da nema dokaza da je popiti "Red bul" opasnije nego počastiti se šoljom jake kafe.
Voloubi i njegov tim, koji ne misle tako, ispitivali su kardiovaskularne sisteme 30 mladih odraslih ljudi sat pre i sat posle konzumiranja konzerve od četvrt litra "Red bula" bez šećera. Rezultati su pokazali da "normalni ljudi (od tog pića) razviju simptome koji se normalno vezuju za kardiovaskularne bolesti", rekao je Viloubi.

"Red bul" je zabranjen u Norveškoj, Urugvaju i Danskoj zbog opasnosti po zdravlje, ali je austrijska kompanija lane prodala 3,5 milijardi konzervi u 143 zemlje. Njeni vlasnici tvrde da jedna konzerva sadrži 80 miligrama kofeina, otprilike koliko i šolja kafe. Viloubi, međutim, napominje da napitak može biti smrtonosan ako je u kombinaciji sa stesom ili visokim pritiskom.
"Ako imate bilo kakvu predispozuiciju za kardiovaskulare bolesti, poreporučujem vam da dobro razmislite pre nego što ga popijete", poručio je on.
Kompanija koja proizvodi "Red bul" upozorava potrošače da ne piju više od dve konzerve dnevno.

[FreeSouth]

Ајмо мало о Coca-Cola ZERO 

Састојци:

1. ФЕНИЛАЛАНИН (Phenylalanine) - Утиче на лучење СЕРОТОНИНА (хормон задовољства) који изазива зависност.

2. ФОСФОРНА КИСЕЛИНА (Phosphoric acid) - Е338 - Смањује густину
костију, јер везује калцијум и магнезијум и ствара соли које се не
апсобују. Такође изазива болести бубрега, као и стварање камена.

3. НАТРИЈУМ ЦИКЛАМАТ (Sodium cyclamate) - Е952 - Вештачки
заслађивач који је 1969. ЗАБРАЊЕН, јер је откривено да формира
канцерогену материју у организму.

4. АЦЕСУЛФАМ К (Acesulfame potassium) - Е950 - Вештачки заслађивач
за који се тврди да није довољно тестиран пре пуштања у употребу и
за који се сумња да је канцероген.

5. АСПАРТАМ (Aspartame) - Е951 - Сумња се да је штетан за мозак и да
изазива тумор. На странама њикипедије мозете прочитати о осталим
незељеним последицама као и о сумњивим околностима под којим је овај
заслађивач прихвацен као "безбедан".

6. КОФЕИН (Caffeine) - Ок, ово сви мање-више знају, изазива
зависност бла бла...

7. НАТРИЈУМ ЦИТРАТ (Sodium citrate/Trisodium citrate) - Овај
"регулатор" укуса је уствари анестетик (за језик) и антикоагуланта.
(могу мислити какав је укус коле без њега)

8. НАТРИЈУМ БЕНЗОАТ (Sodium benzoate) - Е211 - Конзерванс, који мозе
да реагује са Витамином Ц и формира Бензен, чија су канцерогена
својства позната. Такође утврђено је да ова хемикалија изазива
целијско оштецење, јер утиче на ДНК митохондрија. 2007. је
откривено да натријум бензоат (Е211) изазива хиперактивност и
смањење интелигенције код деце. Према овим истразивањима IQ опада и до 5.5 поена. У Кока-Коли су изјавили да се обуставити употребу Е211 "чим се пронађе адекватна замена".


Да напоменем да ово важи за сва "light" освјежавајућа пића.
Дакле, не покушавајте да скинете које кило више помоћу "неслатких" артикала 

[Jellena]

 

Alkoholizam i pušenje

 

Obimna istraživanja dokazuju zapažanja da “oni koji puše piju i oni koji piju puše.“

Alkohol pojačava učinak nikotina. Mnogo se češće puši kada je u igri poneka čašica dobrog alkoholnog pića. Kada čašicu zamenite sa dve ili tri flaše, cigarete dolaze jedna za drugom same od sebe. Za čas posla vaša kutija je prazna.

Alkoholičari puše češće nego osobe koje ne piju alkohol. Pored toga, veća je verovatnoća da pušači postanu skloniji alkoholu.

Otprilike 80-90% alkoholičara puše cigarete, a to je triput veća stopa nego u celokupnoj populaciji.

Većina odraslih korisnika alkohola ili duvana počeli su piti i/ili pušiti još dok su bili maloletni.

Zašto se alkohol i duvan koristi zajedno?

Nikotin je glavni sastojak duvana. Kada nikotin stigne do mozga, ona aktivira grupu proteina koji se zovu nikotinski receptori. Ovi proteini, koji su smešteni na površini određenih ćelija mozga, obično regulišu fiziološke funkcije osobe. Na kraju krajeva, nikotin oslobađa dopamin u organizmu. Konzumiranje alkohola takođe dovodi do oslobađanja dopamina, mada mehanizmi pomoću kojih alkohol dovodi do ovog dejstva nisu potpuno shvaćeni.

Tolerancija je usporena osetljivost za određeni uticaj opojnog sredstva tako da su potrebne veće količine da bi se postigao isti efekat.

Unakrsna tolerancija na alkohol i na duvan može dovesti do povećane konzumacije obe droge.

Osim toga, unakrsna tolerancija može povećati neželjene efekte ovih droga. Na primer, pušači mogu da smanje unos duvana u organizam kada počinju osećati njegove neželjene efekte (povećanje brzine srčanog otkucaja, nervozu, itd.). Umirujući efekti alkohola mogu ublažiti ove efekte nikotina, utičući na dalje korišćenje duvana. Obratno, stimulativni efekti nikotina mogu ublažiti alkoholom izazvani gubitak psihičke budnosti.

Pokusi na životinjama dokazuju ova uzajamna dejstva. Na primer, alkohol izaziva gubitak fizičke koordinacije kod miševa zbog sprečavanja nikotinskih receptora u malom mozgu. Dejstvo nikotinom je odstranila ovu prepreku i ponovo uspostavila koordinaciju.

Koja je opasnost od raka zbog alkohola i duvana?

Pušenje i neumereno konzumiranje alkohola su faktori rizika za kardiovaskularne i plućne bolesti i za neke oblike raka. Opasnosti od raka usta, grla, ili jednjaka za pušače alkoholičare su više nego zbir rizika koje nastupaju zbog ovih droga pojedinačno. Na primer, upoređujući sa rizikom nepušača i nealkoholičara, približan relativan rizik za nastajanje raka usta i grla su 7 puta veće za one koji koriste duvan, 6 puta veće za one koji koriste alkohol, i 38 puta veće za one koji koriste i duvan i alkohol.

Kako alkohol i duvan povećava rizik od raka?

Otprilike 4000 hemijskih supstanci se stvara pomoću hemijskih reakcija koja se događaju u intenzivnoj toploti goruće cigarete. Grupa ovih hemikalija, koja se zajedno zovu katran, se prenose u pluća prilikom uvlačenja dima. Krvotok zatim raznosi komponente katrana svuda po telu. Određeni enzimi koje se većinom nalaze u jetri, pretvaraju neke sastojke katrana u hemikalije koje mogu prouzrokovati rak.

Dugoročno konzumiranje alkohola može aktivirati neke takve mikrosomatske enzime i povećati njihovu aktivnost i na taj način doprineti nastajanju pušenjem izazvanog raka.

Mikrosomatski enzimi su nađeni ne samo u jetri, nego i u plućima i probavnom traktu, koji su glavni put za unos duvanskog dima. Jednjak može biti naročito osetljiv, jer on nema delotvorni mehanizam za odstranjivanje toksičnih supstanci proizvedene pomoću dejstva mikrosomatskih enzima. U skladu sa ovim zapažanjima, alkohol se pokazao da proizvodi tumore na laboratorijskim životinjama koji su izloženi simultano specifičnim komponentama katrana.

Najzad, alkoholičari su često izloženi deficitu cinka i vitamina A, supstancama koje daju nekakvu zaštitu protiv raka.

Lečeni alkoholičari i rak

Lečeni alkoholičari, uprkos nepijenju, nalaze se u vrlo ugroženom položaju, baš zbog pušenja. Već dugo se zna da lečeni alkoholičari, uprkos nepijenju alkohola, često umiru od hroničnih bolesti, i to mnogo pre 70. godine, koja je za muškarce donja granica životnog veka.

Dugo se naslućivalo ili pogađalo o čemu je reč. Kada su pre nekoliko godina objavljene velike engleske studije o mortalitetu, postalo je jasno da su ranije umirali pušači koji su pušili po jednu, a još više oni koji su pušili dve do tri kutije cigareta dnevno. Osobito ako je u njihovim porodicama bilo obolelih od raka. Umirali su od raznih vrsta raka, i od raka disajnih puteva (grkljana, dušnika, bronhija, pluća), ali i od emfizema i srčanog udara.

Naime, ustanovilo se, da ako neko puši petnaestak godina kutiju cigareta na dan, onda čak i ako prekine sa pušenjem, opasnost od raka više ne opada, jer je već začeta klica raka u njemu i podmuklo se postupno razvija.

To znači da je alkoholičar u vreme početka lečenja, najčešće već najozbiljnije kao pušač ugrožen da oboli od raka.

Lečenje alkoholičara koji puše

Donedavno, kod lečenja alkoholičara, lekari nisu preporučivali prestanak pušenja, zbog uverenja da će dodatni stres zbog ostavljanja pušenja ugroziti oporavak alkoholičara.

Istraživanja nisu potvrdila ovo verovanje. Jedna studija je procenjivala napredak stanovnika u programu lečenja alkoholizma koji su se istodobno podvrgli standardnom programu odvikavanja od pušenja. Kontrolna grupa alkoholičara pušača je učestvovala u istom programu lečenja alkoholizma, ali bez podvrgavanja programu odvikavanja od pušenja. Posle godinu dana terapije, rezultati ukazuju na to da program za odvikavanje od pušenja nije imao nikakav uticaj na apstinenciju od alkohola.

Neki podaci sugerišu da oporavak od alkoholizma može olakšati nikotinsku apstinenciju. U jednoj studiji pacijenti, koji su učestvovali u istovremenom lečenju zavisnosti od nikotina i zavisnosti od alkohola, ostvarili su najmanje privremeno smanjenje u pušenju i povećanu motivaciju za prestanak pušenja.

Slično, osobe koje su ostvarile apstinenciju od alkohola, često u isto vreme prestaju sa pušenjem, bez lečenja.
http://www.alkoholizam.com/alkoholizam5.htm

[Jellena]

Istraživanje americkog Nacionalnog programa za toksikologiju

Plasticna ambalaža štetna po zdravlje

Americki Nacionalni program za toksikologiju (NTP) nedavno je objavio konacnu verziju izveštaja o potencijalnom štetnom dejstvu bisfenola A (BPA) na zdravlje, hemijske supstance koja se dosta koristi u proizvodnji plasticnih proizvoda.


Ta organizacija je otkrila da ima razloga za izvesnu dozu zabrinutosti u vezi s dejstvom BPA na zdravlje odojcadi i dece. NTP je, medutim, navela da dejstvo bisfenola A na ostale starosne grupe nije u toj meri opasno, i zakljucila da je potrebno obaviti još ispitivanja kako bi se utvrdilo koji su rizici izlaganja BPA.

Njihov zakljucak se poklapa sa zakljuckom americke Administracije za hranu i lekove (FDA). FDA je nedavno objavila nacrt izveštaja u kojem navodi da nema dovoljno dokaza o štetnosti BPA da bi se upotreba supstance zabranila. Zabrinutost u vezi sa tom supstancom, koja može da izazove smetnje u razvoju i probleme sa reproduktivnim organima, sve je veca. Kanada je prva zemlja koja je u aprilu 2008. zabranila prodaju decjih flašica koje sadrže BPA.

Štaviše, u novoj studiji objavljenoj u casopisu Americkog medicinskog društva navodi se da su odrasli Amerikanci u cijem je urinu otkrivena veca koncentracija BPA podložniji kardiovaskularnim oboljenjima, dijabetesu i poremecajima u lucenju enzima jetre, što ukazuje na to da ova supstanca možda ima štetno dejstvo na zdravlje cak i u malim kolicinama. Ipak, potrebno je obaviti dodatna ispitivanja da bi se ta otkrica potvrdila, navode strucnjaci.

U izveštaju NTP akcenat je stavljen na moguca štetna dejstva BPA na razvoj i reproduktivnost (kao što je uticaj na težinu deteta pri rodenju i razvoj izvesnih delova mozga), a ne na kancer. Medutim, u njemu se navodi da se u izvesnim studijama na životinjama pokazalo da BPA izaziva promene na tkivu dojki i prostate, kao i da utice na ranu pojavu puberteta. Takva dejstva BPA mogla bi se dovesti u vezu s kancerom, piše dalje u izveštaju, ali autori upozoravaju da nema dovoljno dokaza da bi se utvrdilo da li BPA zapravo izaziva pojavu raka kako kod ljudi tako i kod životinja.
izvor: DANAS

[Jellena]

Neudobna obuća opasna po zdravlje

Izvor: PG portal



Lekari britanskog Društva ortopeda su, istražujući zašto sve više pacijenata traži lekarsku pomoć zbog bolova u stopalima, zaključili da mnogi nose neodgovarajuću obuću.

Od 2.000 ispitanih osoba, 37 odsto je izjavilo da su spremni da idu u neudobnim cipelama ako su moderne, dok je 17 odsto muškaraca priznalo da kupuje obuću koja nije u veličini koju nose. Pri tome 80 odsto odraslih ima probleme s nogama – ravna stopala, urasle nokte, čukljeve…

Problemi sa stopalima se, međutim, time ne završavaju. Nepravilno odabrana obuća izaziva krivljenje kičme, što može biti uzročnik bolova u krstima, vratu i čak glavobolje s kojom se ne može izaći na kraj.

Važan je, pre svega, pravilan odabir obuće. Žene se, naravno, ne mogu sasvim odreći potpetica, ali svakodnevna obuća treba da ima štikle ne više od četiri do pet centimetara i sa zaobljenim vrhom kako prsti ne bi bili stisnuti, kažu ortopedi.

Oni ističu da je najbolje da cipele imaju kaišić na risu kako stopalo ne bi klizilo naniže i prsti se ne bi stiskali.

Najopasnije za zdravlje su cipele u obliku čamca na visokim potpeticama koje uopšte ne pridržavaju stopala i krive palac.

Naučnici, ipak, ne brane ženama da nose cipele s visokom potpeticom, koje su veoma moderne ove sezone, već savjetuju da to čine bar svakog drugog dana, a u međuvremenu da nose one sa nižom i stabilnom štiklom.

Ukoliko je vaša ljubav prema vrtoglavo visokim potpeticama neizmjerna, budite spremne da vremenom imate sve više problema sa zdravljem, upozoravaju ortopedi.

[Jellena]

Sredstva protiv komaraca su štetna po nervni sistem?

Izvor: SrbijaNet



Grupa francuskih naučnika otkrila je da sredstva protiv komaraca mogu da budu toksična po nervni sistem insekata, ali i sisara, prenela su francuska glasila.

Radi se o sastojku “dijetiltoluamidu” – DEET – koji sadrže ta sredstva, a posebno toksičnom u kombinaciji s drugim insekticidima.

DEET, kako su ustanovili naučnici, dovodi do inhibicije glavnog enzima u centralnom nervnom sisemu – “acetilholinesteraze”, prisutnog ne samo kod insekata, već i kod sisara i to pre svega ljudi.

Naučnici su, medjutim, istakli da to ne znači da će normalna upotreba DEET-a “ubiti” ljude, ali da u odredjenim koncentracijama i u kombinaciji s drugim supstancama taj sastojak može da bude opasan, posebno za trudnice i decu.  Do kraja godine bi, kako su istakli istraživači, trebalo da budu obavljena i dodatna istraživanja na malim glodarima kako bi se bolje ispitalo dejstvo DEET-a i obavila detaljnija analiza tog sastojka, kao i njegova interakcija sa lekovima ili pesticidima.

[Jellena]

Da li su štetni radio talasi po zdravlje ljudi?

Evo nekih informacija o šternosti radio frekventnog zračenja i koje posledice preživljavamo usled zasićenosti frekventnog prostora:

Naučna  istraživanja koja pratimo u ovoj oblasti zdravlje plus savremena tehnika daje nam prostora da napišemo informativnu priču za sve ljude koji nisu dovoljno upućeni iz ove oblasti.

 

Nagla pojava mobilne telefonije, bežičnog interneta, sve većeg broja radio i tv stanica, bolja podrška profesionalnim službana (policija, vojska i ostale) dovele su do preteranog instaliranja tehničke opreme koja radio frekventno emituje (zrači radio talase).

Kako sve radi

Na isturenim tačkama postavljaju se predajnici (repetitori) velikih snaga koji moraju konstantno da rade tj. da budu dostupni svakog trenutka. Pa tako i predajnici za mobilnu telefoniju da bi pokrili neko područje moraju da zrače konstantno i neprekidno jer nastaje pojava koji prostim jezikom nazivamo pala mreža i nema signala tj. nedostupni ste za komunikaciju. Do skoro standard za dozvoljenu snagu zračenja bila je 100 mW po kilogramu težine i smatralo se snagaom koja zadovoljava komunikacionu vezu i ako šteti zdravlju "malo po malo" ali od skoro dozvoljena snaga je duplirana na 200mW po kilogramu težine što je zračenje "brže ali kvalitetniji servisi i usluge korisnicima".

Zašto se može reći da je ovo zračenje štetno po zdravlje ljud.

Red ferkvencija koji se upotrebljava kreće se od nekoliko MHz do reda Ghz. Ako bi smo izračunali talasne dužine kome pripada ovaj spektar zračenja odredili bi širinu rupe sa kojom se zaustavlja ovo zračenje. Ta širina pripada području mikro talasa 10-6 i nano talasa 10-9 što će reći talasi slobodno prolaze kroz ljude i ostalo okruženje ali kroz gušću naseljenost tj. kada talas prolazi ktoz više prepreka opada mu snaga sto kaže da se delom tlasi zadržavaju u ljudima, zgradama, drveću itd.

Kada obratimo pažnju da se radi o mikrotalasima odmah me podseti na mikrotalasnu pećnicu koja prži i peče, što povlači tezu da se svi polako pečemo jer kada talas pogodi krvno zrnce pa izazove ugrušak nastaju dalji problemi, ili usled usušivanja kosti slabe i nastaje pojava krtosti kosiju i lakog lomljenja, ili talasni uticaj na moždanu masu izaziva pojave senilnosi, pospanosti, iscrpljenosti, čak i čestih moždanih udara što vrlo često nasataje i kod mladih osoba u poslednje vreme.

Razlog za ovo pisanje je nedovoljna kontrola i pismenost onih koji bi da se bave telekonunikacijama kojima je zdravlje nacije sekundarna stvar. Obratite samo pažnju na količinu antena postavljenih na vašim zgradama (ali samo izuzmite antene koje se koriste za prijemTV kanala jer one nemaju predaju već samo prihvataju talase koji dopiru do nje) uočićete pretrpanost na krovovima ali ne zaboravite da ste im vi najbliži i do vas dopiru najači talaci i vi ste prvi sloj koji treba da apsorbuje deo talasa.
izvor: fuzija.co.rs

[Jellena]

Pažnja: Viršle, parizeri i paštete opasni po zdravlje!

    Naš zakon dozvoljava da se u Srbiji prodaje hrana sumnjivog kvaliteta, koju neki proizvođači prave od otpadaka i u nju stavljaju izuzetno štetne dodatke

Građani Srbije jedu hranu sumnjivog kvaliteta, opasnu po zdravlje, a ovo se posebno odnosi na mesne prerađevine - parizere, viršle i paštete, kaže za Press dr Miroslav Stojišić, bivši načelnik republičke veterinarske inspekcije. On objašnjava da pojedini proizvođači u salame i ostalu delikatesnu robu ubacuju izuzetno štetne dodatke (aditive i emulgatore), koji su u nekim evropskim zemljama zabranjeni i za ishranu mačaka i pasa.

Proizvodi poput viršli, parizera i pašteta, koji se prodaju u Srbiji, prave se od otpadaka, mehanički otkoštanog mesa (MOM) i to uglavnom od krilaca, leđa, karlice, vratova, vezivnih tkiva i kožice.

    * Radi se o mesu treće kategorije. U tu smesu se ubacuju razni dodaci, aditivi, led i emulgatori, koji pomažu da se masa ujednači i oblikuje. Takvi proizvodi su veoma rizični za zdravlje ljudi - upozorava dr Stojišić.

On navodi da u ovim proizvodima najmanje ima mesa.

Pobrkane nadležnosti

Grupacija za laboratorijsko ispitivanje hrane juče je na sednici u Privrednoj komori Srbije zatražila odlaganje primene Zakona o bezbednosti hrane, dok se podzakonskim aktima ne omogući njegova potpuna sprovodljivost. Samostalni savetnik u PKS Jasna Stevanović izjavila je da su se, nakon stupanja na snagu Zakona o bezbednosti hrane, pojavili određeni problemi u vezi sa novom podelom nadležnosti.

Stevanovićeva je kao jedan od primera za tu tvrdnju navela kontrolu bezbednosti hrane u maloprodaji, gde je, na osnovu ranijih zakona, nadležnost imala sanitarna inspekcija. - Nadležnost sada u fazi prometa na malo hrane životinjskog porekla ima veterinarska inspekcija - rekla je ona, i dodala da ta inspekcija ima nadležnost i u prometu na malo svežeg mesa, mleka, jaja, ribe i divljači u specijalizovanim objektima (kasapnicama i ribarnicama).

Fakti

Proizvodi poput viršli, parizera i pašteta spadaju u treću kategoriju mesa jer se prave od otkoštanog mesa, u šta spadaju krilca, leđa, karlice, vratovi, vezivna tkiva i kožice

Inspektori su od početka godine sa granice vratili 27 tona proizvoda od voća i povrća, 150 tona samog voća i povrća, dve tone proizvoda od pečuraka, 10 tona čajeva i začina, 21 tonu svinjskog mesa...

Prema podacima Instituta „Dr Milan Jovanović Batut", procenat zdravstveno neispravnih namirnica u 2006. godini bio je 12,8 odsto

Upotreba MOM-a

    * Kako je moguće da kilogram salame košta manje od kilograma svežeg mesa? Tako što se u njega stavljaju sojin emulgator, polifosfat, sojino brašno, šećer, vitamin C i karagenan, koji je kancerogen. Na deklaraciji viršle jedne poznate regionalne mesne industrije piše da sadrži 52 odsto separisanog mesa. To vam je upravo ovo o čemu govorim - objašnjava dr Stojišić.

Ovakvi proizvodi, prema njegovim rečima, u Srbiju ne stižu samo iz Evropske unije, već ih prave i naše poznate industrije mesa, jer im to naš zakon dozvoljava.

    * Dok sam ja bio načelnik, mi smo 1996. zabranili uvoz i upotrebu tog MOM-a, međutim, kasnije je to opet zaživelo. A koliko je ova hrana štetna govori podatak da su Francuzi, Nemci i Holanđani zabranili da se to daje mačkama i psima - priča Stojišić.

Na ovaj, ali i još jedan problem upozorava i potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Goran Papović.

    * Uz ostale štetne materije, i meso kojem je istekao rok trajanja odlazi u viršle i parizere. Kada bismo mi potrošači znali šta sve unosimo sa hranom u organizam, mislim da nikada ništa od toga ne bismo okusili - kaže Papović.

Umesto viršli, parizera i pašteta, koje spadaju u treću kategoriju mesa, stručnjaci savetuju građanima da konzumiraju samo meso prve i druge kategorije. Tu spadaju but, slabina, file i plećka, a kod piletine belo meso i batak sa karabatkom. Od mesnih prerađevina u ove kategorije se ubrajaju slanina, pršuta i sušeni svinjski vrat.

Direktor Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede Dušan Pajkić kaže da inspekcija proverava sastav proizvoda i da svaki sastojak koji se nalazi u njima mora biti ispisan na deklaraciji. On kaže da je 10. juna stupio na snagu novi Zakon o bezbednosti hrane, kojim će biti osiguran uvoz zdrave i ispravne hrane u našu zemlju.

Novi zakon

    * Mi smo i do sada vraćali ono što ne odgovara kvalitetu i što nije zdravstveno ispravno. To se vraća ili uništava o trošku uvoznika. Inspektori su od početka godine vratili 27 tona proizvoda od voća i povrća, 150 tona samog voća i povrća, dve tone proizvoda od pečuraka, 10 tona čajeva i začina, 21 tonu svinjskog mesa i tri tone kombinovanih proizvoda od mesa - naveo je Pajkić.
    * Ukoliko u prodajnim mestima inspekcija pronađe proizvod koji ne zadovoljava propisane standarde, kazne su do tri miliona dinara ili čak brisanje iz registra - kaže Pajkić.

LJ. RAČIĆ
izvor: Press

[Jellena]

Umiremo od hrane

Najmanje dve milijarde ljudi svake godine razboli se od otrovane ili nezdrave hrane, a broj obolelih iz godine u godinu raste, kaže se u izveštaju Svetske zdravstvene organizacije.

Bolesti čiji je izvor hrana, koje neretko imaju smrtni ishod, pogađaju svaku zemlju u svetu, takođe se ukazuje u zajedničkom izveštaju SZO i Organizacije za poljoprivredu i ishranu (FAO) za međunarodni skup o problemima zdravlja i prehrambenim proizvodima.

U izveštaju se naglašava potreba da se uspostavi tesna saradnja svih zemalja u svetu kad je reč o regulativi za bezbednu hranu. Postoji previše pretnji zdravoj hrani, od farmerskih polja i staja do stola krajnjeg potrošača takođe se ukazuje u izveštaju.

Stručnjaci naglašavaju neophodnost jačanja međunarodnog sistema kontrole kvaliteta hrane kako bi se, u isto vreme, zaštitili konzumenti ali i na najmanju meru smanjili troškovi farmera, prerađivača hrane i trgovaca. SZO i FAO, smatraju analitičari, teško da mogu precizno da predvide broj ljudi u svetu koji će oboleti zbog nezdrave hrane - trbušnog tifusa, kolere, različitih trovanja hranom, dizenterije, hepatitisa A - ali je sasvim izvesno da će milioni ljudi umirati jer su jeli nebezbednu hranu.

„U industrijski razvijenim državama, 30 odsto ljudi svake godine oboljeva zbog konzumiranja nezdrave ili nebezbedne hrane dok je taj procenat u zemljama u razvoju najmanje dvostruko veći", ističe se u izveštaju. Prema podacima SZO, godišnje najmanje 2.1 miliona osoba umre od dijareja izazvanih bakterijama iz zagađene hrane i vode. Pritom, naglašava se u izveštaju, žrtve u zemljama u razvoju najčešće su deca.

Međutim, u SAD, godišnje se zabeleži 76 miliona slučajeva infekcija nezdravom hranom i vodom zbog čega najmanje 325.000 osoba završi u bolnici dok ih više od 5.000 umre - ukazuje se u izveštaju SZO.

Obe agencije UN naglašavaju da pretnje hrani, uključujući i pogrešno rukovanje i skladištenje, najčešće se javljaju na njivama ili u stajama u kojima se uzgaja stoka zbog čega je neophodno da se na kraju lanca, prilikom pripremanja i kuvanja, striktno vodi računa da li postoji garancija o kvalitetu sirovine.

izvor
B92