[Ivangradjanka]

http://beranetown.net/oldforum/viewtopic.php%3ft=1188&mforum=berane.html

[betmen]

petlicu pevcu sutra me probudi ako zakasnim roknu cu te

[Psyho]

od dans cu postavljati po neku lijepu pjesmu sto nadjem...

[Psyho]

Ne verujes mojim recima

Ne verujes mojim recima
sumnjas da je samo pozuda
to sto nocas tako opija
put do tvoga srca otvara

Pratim trag u tvojim ocima
sta se krije, da l' si poznala
ono sto si tajno sanjala
od kojih te majka sklanjala

Niko te nije tako zeleo kao nocas ja
i niko nije tako umeo da ti se ceo da

Prostri svoje jedre godine
otvori mi rosne latice
odavno si vec zaputila
sve zelje u jednu skupila

Privi se na mojim grudima
kao pismo dugo cekano
zatalasaj lako bedrima
kao svila, nezno, mekano...

[Ivangradjanka]

zamolila bih vas da kad postavljate pjesme, napishete i ime autora.... takav je red, I guess...

[Hmm]

Evo i ja nađoh jednu lijepu pjesmu. Autorka je Violeta Milićević, profesor u Prvoj ekonomskoj školi u BGD

TVOJE JE SAMO DA ME NAĐEŠ

Tvoje je samo da me nađeš.
Dosta sam ja tražila tebe!
Krajnje je vreme
da malo promenimo uloge
ulog je i onako prevelik),
pa da ti tražiš,
a ja da se skrivam.

Stvarno preteruješ!
Čak i sad,
kad znaš da sam te pronašla,
ponašaš se
kao da nisi pronađen,
kao da ne znaš da postojim
i da te na kapiji svakog dana očekujem.

Hajde da vidiš kako je to
kad ti tražiš,
a ja uživam
u traženju novih mesta
na koja bih se sakrila,
u zavlačenju
po prašnjavim ćoškovima
tvog srca,
u kotrljanju
niz vratolomne planine
tvojih misli,
u bauljanju po mraku
tvojih neverica,
u besomučnom trčanju
da prva zapljunem drvo
ako mi se učini
da mi se približavaš!

Kako ti samo ne dosadi
da godinama igraš istu igru?
Ponašaš se kao glumac
koji stalno igra istu predstavu!
Šta ćeš ako se razbolim
baš na dan premijere?
Od koga ćeš se onda skrivati?
Dodeliće ti neku moju zamenu,
neku početnicu,
nedostojnu ijednog mog koraka,
neku koja uopšte ne ume
ni da te traži
ni da se skriva
od tvojih prodornih pogleda,
i od sopstvenih želja,
a ti ćeš pred publikom
i dalje morati da budeš ubedljiv
ako želiš da dobiješ aplauz.
Umislićeš još da si dobar glumac!
Maestro!

Kad bolje razmislim,
pomalo mi te je žao.

Možda ni tebi nije lako
da se godinama praviš
kao da nisi nađen,
kao da niko nije otkrio
tvoje pravo lice
i kao da niko ne zna
da i ti čezneš
za jednom ovakvom ljubavlju?
Možda si nekad i poželeo
da me pronađeš,
ali nisi smogao snage
da stvarno kreneš,
nepovratno,
da ostaviš sve druge
usputno nađene žene,
mnogo lakše za otkrivanje
i rukovanje,
za dodirivanje
i ostavljanje.
Možda si i krenuo,
ali meni to ne bi priznao
ni pod pretnjom smrti,
sve dok se ne uveriš
da sam ja Ona?

Razmisli dobro još jednom
pa me potraži,
al stvarno,
onako kako se traži ona
koja ti je jedino potrebna,
koja će u tvojim željama
prepoznati svoje
i u tvojim očima
videti svetlost
koja je vodi kroz život.

Razmisli!
A ja ću porazgovarati sa rediteljem.
Ako pristane,
a ti nastaviš da oklevaš,
odreći ću te se preko pesme,
one koju će svi pročitati,
tako mi Poezije,
i svi će pokazivati prstom na tebe,
a to će biti isto
kao da sam ti napisala smrtnu presudu.

Ne budi blesav!
Dosta je bilo!
Tvoje je samo da me nađeš
pa kako ti bude!

[tyffransky]

autor tyffransky

otrovan

U mengele
stegla mi svaku riječ
nepoznata šutnja,
ni pijan,ni trijezan
nijednu riječ
da napišem,
debele
žene - moj grijeh,
djevica u plavom i ljutnja,
iz žutog cvijeta mliječ
da ga pijem i udišem,
ljubomor i slutnja.

[Psyho]

Besmrtna pesma - Miroslav Antic

Ako ti jave: umro sam,
a bio sam ti drag,
onda će u tebi
odjednom nešto posiveti.
Na trepavici magla.
Na usni pepeljast trag.

Da li si uopšte ponekad
mislio šta znači živeti?

Ako ti jave: umro sam
evo šta će biti.

Hiljadu šarenih riba
lepršaće mi kroz oko.

I zemlja će me skriti.
I korov će me skriti.
A ja ću za to vreme
leteti visoko...
Visoko.

Zar misliš da moja ruka,
koleno,
ili glava
može da bude sutra
koren breze
il' trava?

Ako ti jave: umro sam,
ne veruj
to ne umem.

Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.
I zato: ne budi tužan.
Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast i čudno drag.

Noću,
kad gledaš u nebo,
i ti namigni meni.
Neka to bude tajna.
Uprkos danima sivim
kad vidiš neku kometu
da nebo zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav letim, i živim.

[Psyho]

Aleksa Santic - MI ZNAMO SUDBU

Mi znamo sudbu i sve sto nas ceka,
No strah nam nece zalediti grudi!
Volovi jaram trpe,a ne ljudi-
Bog je slobodu dao za covjeka.

Snaga je nasa planinska rijeka,
Nju nece nigda ustaviti niko!
Narod je ovi umirati sviko
U svojoj smrti da nadje lijeka.

Mi put svoj znamo,put Bogocovjeka,
I silni kao planinska rijeka,
Svi cemo poci preko ostra kama!

Sve tako dalje, tamo do Golgote,
I kad nam muske uzmete zivote
Grobovi nasi borice se s vama!...

[Psyho]

Milan Rakic - Napustena Crkva

Lezi stara slika raspetoga Hrista.
Mlaz mu krvi curi niz slomljena rebra;
Oci mrtve, usne blede, samrt ista;
Nad glavom oreol od kovana srebra.

Dar negdasnjeg plemstva i poboznog sebra,
Djerdan od dukata o vratu mu blista.
Po okviru utisnuta srama cista,
A okvir je rez'o umetnik iz Debra.

Takav lezi Hristos sred pustoga hrama.
I dok neosetno, svuda pada tama,
I jato se nocnih ptica na plen sprema,

Sam u pustoj crkvi, gde kruze vampiri,
Ocajan i strasan, Hristos ruke siri,
Vecno cekajuci pastvu, koje nema...

[Psyho]

Gracanice - Desanka Maksimovic

Gracanice, kad bar ne bi bila od kamena,
kad bi se mogla na nebesa vazneti,
ko Bogorodice Mileseve i Sopocana,
da druga ruka kraj tebe travu na plevi,
da ti vrane ne hodaju po paperti.

Ili tvoja zvona da bar ne tuku
ko srca predaka, Gracanice,
da bar svetitelji s tvog ikonostasa
nemaju nasih neimara ruku,
ni andjeli Simonidino lice.

Da bar nisi toliko duboko
ukopana u tu zemlju i nas same
da se nismo privikli u tebe kleti,
Gracanice, kad bar ne bi bila od kamena,
kad bi se mogla u visine uzneti.

Gracanice, da si nam bar jabuka,
da te mozemo staviti u nedra
i zagrejati studenu od starosti,
da nam bar poljima oko tebe nisu
predaka divnih rasejane kosti.

Da te bar mozemo podici na Taru,
u kalenicku portu te preneti,
zaboraviti likove po tvom oltaru.
Gracanice, kad bar ne bi bila od kamena,
kad bi se mogla na nebesa vazneti.

[Psyho]

U ROPSTVU

Nekad smo svi znali jasno,
od najnepismenijeg seljaka
pa do gospode i dece njine,
sta je rodoljubivo i casno,
i sta treba da cine
potomci negdasnjih junaka.
Ne mogu da poznam narod
cije su pevali vrline
pesnici od Branka do sada.
Srpsko stado malo
sve do poslednjeg runa
razbilo se i osugalo.
Postali smo zemlja
robova i potkazivaca
i stokatnih zelenasa.
Pune su nam ulice sada
postovanih zlikovaca,
a zatvori nevinih robijasa.
Na ledjima kao da grbu
nosim od bola i stida,
i ulicama kad idem,
kao da mi blato baca
pogled okolnih stranaca
u lice, i svakog dana
veo mi se po veo skida
sa rugoba nasih rana.

[Hmm]

NE VJERUJ...            

Ne vjeruj u moje stihove i rime
Kad ti kažu, draga, da te silno volim,
U trenutku svakom da se za te molim
I da ti u stabla urezujem ime-

Ne vjeruj! No kasno, kad se mjesec javi
I prelije srmom vrh modrijeh krša,
Tamo gdje u grmu proljeće leprša
I gdje slatko spava naš jorgovan plavi,

Dođi, čekaću te! U časima tijem,
Kad na grudi moje priljubiš se čvršće,
Osjetiš li, draga, da mi tijelo dršće,
I da silno gorim ognjevima svijem,

Tada vjeruj meni, i ne pitaj više!
Jer istinska ljubav za riječi ne zna;
Ona samo plamti, silna, neoprezna,
Niti mari, draga, da stihove piše!


EMINA           

Sinoć, kad se vratih iz topla hamama,
Prođoh pokraj bašte staroga imama;
Kad tamo, u bašti, u hladu jasmina,
S ibrikom u ruci stajaše Emina.

Ja kakva je, pusta! Tako mi imana,
Stid je ne bi bilo da je kod sultana!
Pa još kad se šeće i plećima kreće...
- Ni hodžin mi zapis više pomoć neće!...

Ja joj nazvah selam. Al' moga mi dina,
Ne šće ni da čuje lijepa Emina,
No u srebren ibrik zahitila vode
Pa po bašti đule zalivati ode;

S grana vjetar duhnu pa niz pleći puste
Rasplete joj one pletenice guste,
Zamirisa kosa ko zumbuli plavi,
A meni se krenu bururet u glavi!

Malo ne posrnuh, mojega mi dina,
No meni ne dođe lijepa Emina.
Samo me je jednom pogledala mrko,
Niti haje, alčak, što za njome crko'!...
Aleksa Šantić

[Hmm]

PESMA RADU 

drugarska se pesma ori
pesma koja slavi rad
srce gromko nek nam zbori
da nam živi, živi rad!!!

podignimo u vis čela
mi - junaci rada svog,
naša biće zemlja cela,
da nam živi, živi rad!

u divljaka luk i strela,
željeznica, selo i grad,
to su naših ruku dela,
da nam živi, živi rad!!!

[Jellena]

Kosovo polje

Matija Beckovic

 
Kradu mi pamcenje,
Skracuju mi proslost,
Otimaju vekove,
Dzamijaju crkve,
Araju azbuku,
Cekicaju grobove,
Izdiru temelj,
Razmecu kolevku.
 
Kud da cergam s Visokim Decanima?
Gde da predignem Pecarsiju?
 
Uzimaju mi ono
Sto nikome nisam uzeo,
Moje lavre i prestonice,
Ne znam sta je moje,
Ni gde mi je granica,
Narod mi je u najmu i rasejanju,
Pale mi tapije
I zatiru postojanstvo.
 
Zar da opet zatrapim Svete Arhangele?
Da mi pomunare ponovo Ljevisu?
 
Ocni zivac su mi odavno rasturili,
Sad mi i beli stap otimaju,
Zrtveno polje sa krvavom travom
Ne smem da kazem da je moje.
Ne daju mi da udjem u kucu
Kazu da sam je prodao,
Zemlju koju sam od neba kupio
Neko im je obecao.
 
Ko im je obecao
Taj ih je slagao,
Sto im ne obeca
Ono sto je njegovo?
Zato jurisaju na mene udruzeni
Kivni sto sam ih poznao.
 
               1987.